Врсте речи
Постоје две врсте речи у есперанту: завршене речи и речце:
Завршеци речи
Највише речи у есперанту је са завршетком. Завршене речи састоје се од корена (или више корена) + завршетак врсте речи, напр.: patr/o, roz/o, sun/o, am/o, kol/tuk/o, san/a, verd/a, hel/ruĝ/a, eg/e, aparten/i, bril/as, est/os, rond/ir/as.
Корени изражавају веома разнолике ствари: животиње, људе, радње, квалитете, апстракције, конкретне ствари итд. Корен се не мора појавити самостално као реч, потребан му је наставак. Постоји девет наставака за завршетке: O, A, E, I, AS, IS, OS, US и U. Ако се дода неки од тих завршетака корену, он постаје реч. У првом реду који год корен може да прими било који наставак: hom/o, hom/a, hom/e, hom/i, hom/as итд., blu/o, blu/a, blu/e, blu/i, blu/as итд., kur/o, kur/a, kur/e, kur/i, kur/as итд.
Неки корени се користе углавном у прављењу речи. Називају се афикси: EBL, UL, MAL, GE и др.
Речце не захтевају завршетак, али се могу појавити у реченици такве, какве јесу. Речце су ограничена група речи, које указују на основну идеју, граматичке односе итд. Оне су у првом реду предлози, напр. al, de, en; личне заменице, напр. mi, vi, ŝi; именске речце и придевске речце, напр. kiu, tiu, kio, tio, kia, tia, kies, ties, ambaŭ; цифре, напр. unu, du, tri, dek, cent; везници, напр. kaj, aŭ; зависни везници, напр. ke, ĉu, se; прилошке речце, напр.: kie, tie, for, kiam, tiam, baldaŭ, hodiaŭ, kial, tial, kiel, tiel, kiom, tiom, ankaŭ, eĉ, jes, ne; узвици, напр. adiaŭ, bis, ho.
45 од тих речи могу да могу да имају неки од завршетака, изгледају као сложенице, али то нису: tio, tia, kio, kie, iu, iel, ĉiam, ĉiom, nenial, nenies и др. Такве речце се називају tabelvortoj (или корелативи).
Улоге израза
Фраза је низ речи, који заједно изражавају мисао. Део фразе је реч или група речи, које играју једино улогу у реченици.
Најважнији део неке реченице је предикат. Он је глагол са неким од завршетака AS, IS, OS, US и U (нормално не и I): iras, sidis, batos, vidus, pensu итд. Предикат указује, о којој радњи или стању се ради.
Предикат је центар реченице. Сви други (главни) делови реченице односе се на разне начине према предикату. Они играју разне улоге у реченици, напр. субјекат, објекат, придев, вокатив, епитет.
-
La junulo legas libron. - Младић чита књигу.
Глагол legas је предикат. La junulo је субјекат. Libron је објекат. Улога субјекта је указивање на недостатак показивача улога (номинативом). Улогу објекта показује учешће акузативског завршетка -N.
-
Ŝi veturis tutan tagon per sia aŭto. - Она се возила читав дан својим аутомобилом.
Део израза tutan tagon је акузативски додатак, који указује, како дуго траје радња. Део израза per sia aŭto је прилошки додатак, који информише о алату, који се користио за радњу. Улога показатеља првог придева указује акузативски завршетак -N. На улогу другог придева указује прилог per.
-
Andreo, ĉu vi renkontis Paŭlon hodiaŭ? - Андреј, да ли сте данас срели Павла?
Део реченице Andreo је вокатив.
-
La apartamento de Andreo estas malgranda. - Андрејин апартман је мали.
Део реченице malgranda је субјекатски епитет. Он описује субјекат la apartamento уз помоћ предикатског глагола estas:
Постоје три средства упућивања на улогу у реченици: номинатив, акузативски завршетак N и предлози.
Део реченице главна реч, који може бити додат различитим описима:
-
Andreo loĝas en bela apartamento kun du ĉambroj. - Андреа станује у лепом апартману са две собе.
У прилогу за место именица apartamento је главна реч. Сем прилога она садржи додатак, bela, који је епитет главне речи, и део реченице kun du ĉambroj, који је допуна именице apartamento. (Зависни део реченице kun du ĉambroj не односи се директно на предикат, али је само део додатка en bela apartamento kun du ĉambroj.)
Видите такође листу граматичких термина у Уводу.