Riječce kaj, aŭ, sed, plus, minus i nek su veznici. O vezniku nek pročitajte u objašnjenima o negaciji.

Kaj

Kaj povezuje dvije stvari koje imaju istu ulogu u rečenici:

Ako postoji više od dvije stvari u istoj ulozi, obično se kaj stavlja samo prije zadnje, posebno ako se nabrajanje jako dugačko. Tako gdje nedostaje kaj, može se u izgovoru napraviti malu stanku. U pisanju, na ta mjesta se stavlja zarez:

U govornom stilu koji put se potpuno ispušta kaj:

Za naglašavanje i inzistiranje može se koristiti kaj ispred svih stvari, pa i ispred prve.

Raznovrsni odnosi između povezanih rečenica

Kada su rečenice povezane veznikom kaj, ta veza može predstavljati mnoge odnose različitih značenja. Kakav je odnos, treba se zaključiti iz konteksta:

Aŭ

Aŭ funkcionira isto kao i kaj. On može povezati iste stvari na isti način, ali aŭ kazuje da su tako povezane stvari alternative. Aŭ izražava da se može odabrati među povezanim alternativama, ili da nije sigurno koja od njih vrijedi:

Obično je aŭ ekskluzivan. To znači da samo jedna od alternativa može vrijediti. Ponekad je aŭ ipak inkluzivan. Tada on dopušta više od jedne mogućnosti (pa čak i svih). Je li aŭ inkluzivna ili ekskluzivna, određeno je kontekstom. Da bi se naglasilo da je aŭ ekskluzivan, može se upotrijebiti aŭ prije svake od mogućnosti. Da bi se pokazalo da je aŭ inkluzivan, katkad se, posebo u pisanom tekstu, koristi izraz kaj/aŭ: La vojaĝo okazos per trajno kaj/aŭ buso. = La vojaĝo okazos per trajno aŭ buso, aŭ per trajno kaj buso. Putovat će se vlakom, autobusom, ili i jednim i drugim. Obično se kaj/aŭ ne koristi u govoru, već samo u pisanju. Čini se preporučljivo izbjegavati kaj/aŭ i u pisanju. Bolje je direktno iskazati mogućnost izbora svih alternativa.

Sed

Veznik sed povezuje rečenice ili dijelove rečenice, i pokazuje da su oni na neki način međusobno suprotni:

Sed se često javlja zajedno s tamen, koji tada naglašava kontrast:

Ako se koristi tamen, moglo bi se isto tako koristiti kaj umjesto sed, jer je kontrast dovoljno izražen s tamen:

Tamen obično ima ulogu adjekta, dok je sed veznik. Zato se sed javlja na početku svoje zavisne rečenice, dok se tamen može pojaviti na raznim mjestima u rečenici. Ponekad se tamen nalazi na početku glavne rečenice koja je blisko povezana s prethodnom glavnom rečenicom. Tada tamen ima i ulogu veznika. Tamen tada praktično znači isto što i sed. Moglo bi se reći i da se sed ili kaj u tom slučaju podrazumijeva: Li estas tre ekkolerema kaj ekscitiĝas ofte ĉe la plej malgranda bagatelo; tamen li estas tre pardonema, li ne portas longe la koleron kaj li tute ne estas venĝema. (On se vrlo lako naljuti i uzbudi, često radi najmanje sitnice, ipak lako oprašta i nije nimalo osvetoljubiv.)

Plus i minus

Riječce plus i minus se uglavnom koriste u matematičkim i sličnim izrazima za imenovanje znakova + (plus) i - (minus). Plus označava zbrajanje, pozitivno i sl. Minus označava oduzimanje, negativno i sl.

Ali katkad se plus koristi kao veznik umjesto kaj kada se radi o zbrajanju ili sličnom. Minus na isti način može zamijeniti sed ne kada se radi o oduzimanju ili slično:

Ponekad se plus i minus koriste kao prijedlozi, slično kao kun i sen, dakle uvijek bez nastavka -N. Ipak je preporučljivije uvijek koristiti plus i minus kao veznike, u skladu s prethodnim primjerima ekzemploj, stavljajući nastavak -N kada to rečenična uloga zahtijeva.

Veznici između "skraćenih" riječi

Ponekad, posebno u pisanom tekstu, kaj se koristi za povezivanje dvaju ili više elemenata složene riječi kako bi se skratila rečenica:

Takve rečenice su dosta neprirodne. Općenito su nepreporučljive, osobito kada sadrže dijelove riječi bez nastavaka, što normalno u esperantu nije moguće. Bolje je koristiti druge načine za skraćivanje: