Prilozi pokazuju način, mjesto, vrijeme, količinu i sl. Prijedlozi u esperantu završavaju nastavkom -E:
- rapide = na brz način, brzo
- bele = na lijep način, lijepo
- urbe = u gradu/gradovima
- hejme = u vlastitom domu/domovima, kod kuće, kući
- tage = po danu, danju
- matene = ujutro
- lunde = ponedjeljkom, svakog ponedjeljka
- normale = na normalan način, u normalnim situacijama
- multe = u velikoj količini
- alveninte = nakon dolaska
Prilozi mjesta mogu imati akuzativni nastavak N za označavanje smjera: urben = "al la urbo(j)", hejmen = "al la propra(j) hejmo(j)". Ali prilog nikada ne može dobiti nastavak J.
Za usporedbu se koriste prilozi s riječima pli i plej.
Upotreba priloga
Prilog može imati ulogu priloga glagolu:
-
Ili manĝas rapide. - Oni jedu brzo.
Rapide je prilog glagola manĝas, i pokazuje način jedenja.
-
Urbe troviĝas multaj restoracioj. - U gradu se nalazi mnogo restorana.
Urbe je prilog glagola troviĝas, i pokazuje mjesto nalaženja.
Priloški adjekt može se odnositi i na čitavu rečenicu:
-
Kompreneble mi iros. - Naravno ići ću.
Kompreneble (razumljivo) se odnosi na čitavu rečenicu. Ne pokazuje način kretanja, nego opisuje činjenicu da ću ići. Cijela ta činjenica je razumljiva.
Prilog može imati i ulogu epiteta pridjevu, drugom prilogu ili priloškoj riječi:
- Ĝi estas sufiĉe granda. - To je dosta veliko.
- Li manĝas terure multe. - On jede užasno puno.
- Ili revenos treege baldaŭ. - Oni će se vratiti vrlo brzo.
Prilog može biti i predikativni opis infinitivnog glagola ili zavisne rečenice:
-
Estas amuze labori. - Zabavno je raditi.
Amuze opisuje riječ labori.
- Multe maĉi estas necese por bona digesto. - Za dobru probavu potrebno je mnogo žvakati.
Pridjevi i prilozi su vrlo slični. O tome što se želi opisati ovisi hoćemo li koristiti pridjev ili prilog.
Prilozi količine mogu se koristiti kao da su imenice: Tie loĝas multe (= multo) da stranguloj.
Priloške riječi
Neke esperantske riječi mogu imati u rečenici imati ulogu priloga iako nemaju E-nastavak. Takve su riječi iz korelativne tablice koje završavaju na E, EL, OM, AM i AL, rječice pli i plej, rječica ne, la vortetoj ĉi, for, ankoraŭ, baldaŭ, hodiaŭ, hieraŭ, morgaŭ, jam, ĵus, nun, plu, tuj, ajn, almenaŭ, ankaŭ, apenaŭ, des, do, eĉ, ja, jen, jes, ju, kvazaŭ, mem, nur, preskaŭ, tamen, tre kaj tro. Priloške riječi su u principu prilozi, ali u ovoj gramatici ćemo ih zvati priloške riječi da bismo ih razlikovali od priloga s E-nastavkom.