Прилози изражавају начин, место, време, количину и слично. Прилози у есперанту се завршавају на -Е.
- rapide = на брз начин, са брзином (убрзо)
- bele = на леп начин, са лепим
- urbe = у градовима
- hejme = у сопственој кући
- tage = у данима
- matene = у јутро (јутра)
- lunde = понедељком, овог понедељка
- normale = на нормалан начин, у нормалном догађању
- multe = у великој количини
- alveninte = после доласка
Према месту прилози се могу јављати са акузативским наставком N за директни: urben = "al la urbo(j)", hejmen = "al la propra(j) hejmo(j)". Али прилози никада не могу да добију наставак J.
За упоређивање се користи прилог заједно са речцом pli и plej.
Употреба прилога
Прилог може играти улогу додатка глаголу.
-
Ili manĝas rapide. - Они једу брзо.
Rapide је допуна од manĝas, и њоме се изражава начин једења.
-
Urbe troviĝas multaj restoracioj. - Широм града има много ресторана.
Urbe је додатак од troviĝas, и указује на местоналажења.
Прилошка допуна може се такође односити на целу реченицу:
-
Kompreneble mi iros. - Разуме се, ја ћу ићи.
Kompreneble (јасно) се односи на целу реченицу. Он не показује начин мога ходања, али коментарише чињеницу да ћу ја ићи. Та комплетна чињеница је јасна.
Прилог може да игра и улогу придевског епитета, другог прилога и прилошких речца:
- Ĝi estas sufiĉe granda. - То је сувише велико.
- Li manĝas terure multe. - Он једе ужасно много.
- Ili revenos treege baldaŭ. - Они ће се вратити веома брзо
Прилог може исто тако да буде предикатски опис глагола у инфинитиву или зависне речленице:
-
Estas amuze labori. - Угодно је радити.
Amuze описива реч labori.
- Multe maĉi estas necese por bona digesto. - Доста жвакати је неопходно за добро варење.
Придеви и прилози су веома слични. Ствар коју они хоће да опишу, одређује, да ли да се узме придев или прилог.
Количински прилози могу да се користе као да су именице : Tie loĝas multe (= multo) da stranguloj.
Прилошке речце
Неке од речца у есперанту могу да играју улогу прилога у реченици, али оне немају E-завршетак. такве речи су корелативи на Е, ЕL, ОМ, АМ и АL, речце pli и plej, речце ne, речце ĉi, for, ankoraŭ, baldaŭ, hodiaŭ, hieraŭ, morgaŭ, jam, ĵus, nun, plu, tuj, ajn, almenaŭ, ankaŭ, apenaŭ, des, do, eĉ, ja, jen, jes, ju, kvazaŭ, mem, nur, preskaŭ, tamen, tre и tro. Прилошке речце у принципу су прилози, али у овој граматици они су названи прилошке речце за јасније њихово разликовање од других прилога, који имају E-завршетак.