Улога N је већ именована акузативским завршетком или једноставно акузативом. Њој се као завршетак могу додати и разне посебне речи:

• именице: domo → domon, hundo → hundon, virino → virinon, seĝoj → seĝojn, ekskursoj → ekskursojn
• придеви: ruĝa → ruĝan, granda → grandan, virina → virinan, verdaj → verdajn, knabaj → knabajn
• личне заменице: mi → min, ĝi → ĝin, ili → ilin, oni → onin, si → sin
• корелативи на U, O, и A: kiu → kiun, iu → iun, ĉiuj → ĉiujn, kio → kion, ĉio → ĉion, ia → ian, nenia → nenian, tiaj → tiajn
• прилози за место и корелативи за место са E: hejme → hejmen, tie → tien, ie → ien

Завршетак N стоји увек и после евентуалног J-завршетка: domojn, hundojn, virinojn, ruĝajn, grandajn, virinajn, kiujn, kiajn.

Ако именица има завршетак N, тада и сви придеви и корелативи на U и A, који су епитети те именице, треба да имају завршетак N:

Објекатски епитет ипак нема N-завршетак: Mi refarbis la flavajn seĝojn blankaj.

Завршетак N може упућивати:

• објекат
• меру
• временску тачку
• правац
• друга значења

Објект

Објекат је оно, што је директно повезано са радњом. Директни објекат се исказује акузативским N-завршетком. То омогућава коришћење слободног реда речи у реченици.

Свака од следећих реченица представља основу истог значења: kato mordas hundon; kato hundon mordas; mordas kato hundon; mordas hundon kato; hundon kato mordas; hundon mordas kato (сваки пут мачка је та која уједа, док пас трпи уједање). Због N-завршетка, свака од шест истозначних варијанти је јасно разумљива. Ред речи зависи само од стила и смисла за лепо.

Mi amas vin; mi vin amas; vin mi amas; vin amas mi; amas mi vin; amas vin mi. Свих шест варијанти имају исто основно значење: Радњу amas извршавам "ја", а љубав прелази на "вас".

Реченица са објектом може се претворити у пасивну реченицу. Тада се објекат претвара у субјекат.

Esti и слични глаголи не значе радњу, они упућују на њу. Део реченице, који се односи на esti, није објекат, већ епитет, који никада нема N-наставак: То су три столице. Ја сам лекар. Она је постала доктор. Мој отац зове се Карло.

Субјекат глагола може да стоји и после предиката. Код неких глагола такав ред речи се веома често користи. Не употребљавајте N-код таквих субјеката:

Мера

Додаци за меру и допуне често имају N-завршетак.

Временска мера

N-завршетак код временских израза може изгледати као мера дужине времена, временског трајања или учесталости. Такви изрази одговарају на питање: колико дуго?, (dum) колико времена?, колико често? и сл..

Најћешће временска мера N-дела реченице јесте допуна глагола:

Мера времена N-дела реченице може бити прилог од придева или предлога:

Мера температуре N-делом реченице може исто тако да сарађује са временским post-придевом или временским antaŭ-прилогом ради заједничког указивања на време: Du tagojn post tio ŝi forveturis Norvegujon. Прошла су два дана после "тога".

Разне мере

Остале мере функционишу исто тако као временске мере. Може да буде просторна мера дужине, висине, ширине, растојања, дубине, тежине, цене итд. Оне одговарају на питања колико?, колико много?, колико далеко?, како дуго?, како високо?, колико дубоко?, колико тешко? и сл.:

Мера без показивача улоге

Мера се исто тако може појавити у улози, која није усмеравајућа: Десет година је веома дуго време. Десет година је овде субјект. Прошла су два дана. Два дана играју улогу субјекта.

Временска тачка

Дао израза са N-завршетком може бити допуна, која указује на временску тачку. Таква N-допуна одговара на питања: када?, ког датума?, у који дан?, које године?, који пут? и сл. Може се рећи, да такав N-завршетак је замена за временски предлог, уобичајено en:

Код имена дана у седмици, акузативска именица указује на прецизно познати дан: у недељу = "у сигурно познату недељу", чак иако се не користи la. Прилошки облик имена тога дана нормално указује, да је уопште реч о тим данима: dimanĉe = "у недељу, у ову недељу": Ја ћу доћи у Лион у понедељак 30-ог августа.

У временским изразима користи се je, искључиво ако реч horo одбацимо, да се часови не би помешали са датумом:

Временска тачка без назначене улоге

Временска тачка може такође да се појави у улози, која није улога усмеривача: Данас је субота, а сутра ће бити недеља. Субота и недеља играју као субјект.

Смер

N-допуне и N-допунски додаци могу означавати правац. Тада они одговарају на питања из кога места?, у ком правцу? и сл.

Сам N-завршетак

Сам директни N-завршетак се користи само када је реч о путу у унутрашњост нечега. Не каже се iri muron, iri kuraciston, него iri al muro, al kuracisto. Ефективно се користи само директни N само код имена места (претежно имена градова).

N са у, на и под

N-завршетак који показује правац појављује се често заједно са en, sur и sub, три најважнија прилога за место. Када en, sur и sub указују на једноставни положај, онда се користе без завршетка N. Али ако се њима хоће да укаже, да се неко креће према томе месту, мора се комплетирати показивачка улога, која указује на правац. Теоријски се може користити al (al en, al sur, al sub), али у пракси се увек користи N-завршетак:

Код осталих прилога за место као en, sur и sub често се користи директни N-завршетак, али се одбацује када контекст упућује, да се ради о правцу. Али може да се користи и директни N такође и код других прилога за место, ако то помаже јасноћи излагања:

У неким случајевима је уобичајено да се не користи директни N-завршетак, јер истински циљ је подразумевано изражавање. Такво изражавање имало би N-завршетак, ако бисмо га поставили:

Ипак, није погрешно рећи под храстом и испред мене, јер такође и ти изрази могу да буду посматрани као циљеви у таквим реченицама.

Предлози за место се често користе у фигуративном значењу. Нешто апстрактно, без места, а употребљено је уместо места. И тада се може да користи директни N-завршетак за изражавање фигуративног, фиктивног правца, напр: Mi ŝanĝos ilian malĝojon en ĝojon.

Неколико предлога сами по себи указују на правац: al, ĝis, el и de. Ти предлози никада не указују на положај. После њих се не користи N-завршетак: al la urbo, ĝis la fino, el la lernejo, de la komenco.

N после прилога за место

Завршетак N може се ставити и после прилога за место са E-завршетком, и после корелатива за место који одређују правац ка неком месту:

N за остала значења

N-допуне и N-додаци који најчешће показују меру, временску тачку или правац, али понекад такав N-део реченице има неку другу улогу, за коју се нормално употребљава предлог:

Теоријски се може увек заменити предлог са N, ако се тиме значење не чини нејасним. Посебно често се користи N уместо je. Правило о јасности ипак пре свега онемогућава да се користи N уместо предлога кретања de и el, јер N само увек има улогу кретања. Понекад се ипак срећу реченице као: Они излазе аутобус. Тада је N-завршетак објекат: аутобус је објекат радње "eliri". Много је јасније, и за то следи препорука, рећи: Они излазе из аутобуса.

Акузатив и властита имена

Код посве есперантизованих властитих имена акузатив се употребљава потпуно према раније изнесеним правилима:

Неесперантизована властита имена могу се појавити без O-завршетка. Код таквих имена се исто тако може одбацити и N-завршетак, чак и ако њихова улога у реченици захтева такав завршетак:

Ако име може да прихвати N-завршетак (када се име завршава вокалом), тада се разуме се може додати такав завршетак. Исто тако се може употребити O-завршетак за страна имена. Ако се користи O-завршетак, онда се може користити и N-завршетак, ако улога речи у реченици то захтева. Може се исто тако испред ставити и титула или сличан израз поштовања, који може да прими N-завршетак: