KI-питања
KI-питања су прављена са корелативима KI. Упитна KI-реч представља информацију, која се тражи.
KI-реч нормално стоји на почетку упитне реченице:
- Kion vi volas? — Mi volas manĝon! - Шта ви хоћете? – Ја хоћу јело!
- Kian manĝon vi deziras? — Mi deziras malmultekostan manĝon! - Које јело ви желите? — Ја желим јефтино јело!
- Kiel vi fartas? — Mi fartas bone! - Како се осећате? – Осећам се добро!
- Kiom da pomoj vi havas? — Mi havas du kilogramojn da pomoj! - Колико јабука ви имате? – Ја имам два килограма јабука.
- Kies estas tiu aŭto? — Ĝi apartenas al Anno! Ĝi estas de Anno! Ĝi estas ŝia! - Чији је тај аутомобил? – Он припада Ани! Он је Анин! Он је њен!
- Kiam do? — Morgaŭ! - Када, дакле? – Сутра!
Користе се KI-речи и у упитним уметнутим реченицама: Ŝi demandis, kion mi volas.
Ĉu-питања
Ĉu-питање се прави уз помоћ упитне речце ĉu. Ĉu-питање тражи потврду правилности читаве реченице. Одговор је нормално jes или ne.
Ĉu стоји нормално на почетку упитног израза:
- Ĉu vi komprenas min? — Jes, mi komprenas vin! Ne, mi ne komprenas vin! - Да ли ме ви разумете? — Да, ја вас разумем! Не, ја вас не разумем!
- Ĉu vi estas Kanadano? — Jes, mi estas Kanadano! Ne, mi ne estas Kanadano! - Да ли сте ви Канађанин? — Јесте, ја сам Канађанин! Не, ја нисам Канађанин!
- Ĉu li? — Jes, li! - Да ли он? — Да, он!
- Ĉu ĝi estas taŭga? — Jes, (ĝi) estas! - Да ли то одговара? — Да, (то) је!
Ĉu-питање може да буде и алтернативно питање. Тада је одговор нормално избор између различитих алтернатива:
- Ĉu vi volas kafon aŭ teon? — Mi volas kafon! Mi volas teon! Mi volas nek kafon, nek teon! Mi volas kaj kafon, kaj teon! - Да ли ви хоћете кафу или чај? — Ја хоћу кафу! Ја хоћу чај! Ја нећу ни кафу, ни чај! Ја хоћу и кафу и чај!
- Ĉu li aŭ ŝi? — Ŝi! Li! Iu ajn el ili! Neniu el ili! Ambaŭ! - Да ли он или она? — Она! Он! Било ко од њих! Нико од њих! Обоје!
Речи одговора
Да бисте одговорили на ĉu- можете просто изговорити фразу (потпуну или скраћену), којом се одговара на питање:
- Ĉu vi amas min? — Mi amas vin! - Да ли ме волите? — Ја вас волим!
- Kaj ĉu vi longe lernis? — Ho, mi lernis ne malpli ol tri jarojn. - И да ли сте дуго учили? — Охо, ја сам учио не мање од три године.
Али нормално се користи одговарајућа реч jes и ne. Таква одговарајућа реч је и читава реченица са том речју. Често се, ипак, после одговарајуће речи додаје потпуна одговарајућа фраза или део те фразе ради даљег објашњења.
Jes
Реч jes даје позитиван одговор:
- — Ĉu vi volas kafon? — Jes! (= Mi volas kafon.) - — Да ли хоћете кафу? — Да! (= Ја хоћу кафу.)
- — Ĉu vi ion deziras? — Jes! (= Mi ion deziras.) - Да ли ви желите нешто? — Да! (= Ја нешто желим.)
-
Ĉu la Universala Kongreso estos en Eŭropo ĉi-jare? — Mi pensas, ke jes! = Mi pensas, ke ĝi ja estos en Eŭropo ĉi-jare! - Да ли ће светски конгрес бити у Европи ове године? — Ја мислим, да хоће! = Ја мислим, да ће он сигурно бити у Европи ове године!
Одговарајућа реч jes уместо потпуног одговора уметнутом реченицом (сем уводног ke).
Не користи се jes унутар реченица да би се истакла истинитост нечега. За то се користи речца ja. Не каже се: Tiu ĉi suko ne estas dolĉa, dum tiu alia jes estas. Реците: Овај сок није сладак, док тај други заиста јесте.
Ne
Реч ne даје негативан одговор:
- — Ĉu vi volas kafon? — Ne! (= Mi ne volas kafon.) - – Да ли хоћете кафу? – Не! (= Ја нећу кафу.)
- — Ĉu vi ion deziras? — Ne! (= Mi nenion deziras.) - — Да ли ви желите нешто? — Не! (= Ја не желим ништа.)
- Ĉu li estas blondulo aŭ brunulo? — Ne, pli kaŝtanhara. = Li estas nek blondulo nek brunulo, li estas pli kaŝtanhara. - Да ли је плавокос или смеђокос? — Није, више је кестењаст. = Он није ни плав ни смеђ, он је више кестењаст.
- Ha, ĉu efektive la malgranda Kay mortis? La rozoj estis sub la tero, kaj ili diras, ke ne! = ...ili diras, ke li ne mortis. - Хо, да ли је заиста мали Кај умро? Руже су под земљом, и оне кажу, да није! = ...оне кажу, да он није умро.
Пазите на разлику између ne као одричне речи и као дела израза, и ne као одговора:
-
Ne venu ĉi tien! = Mi volas, ke vi ne venu ĉi tien. - Не долази овде! = Ја хоћу, да ви не долазите овде.
Ne пориче предикат.
-
Ne, venu ĉi tien! = Ne! Mi ja volas, ke vi venu ĉi tien. - Не, дођите овде! = Не! Ја хоћу, да ви дођете овде.
Ne је реч одговора, и игра мање-више као потпуна реченица сама собом.
Ако одмах после одговарајућег ne следи реченица, која почиње глаголом, мора се изговарати са јасном паузом после ne да би се избегла забуна.
Jes и ne за одречна питања
Постоје два начина коришћења одговарајућих речи код одречних питања. Један систем је чешћи у западним језицима, а други систем је чешћи у источним језицима. Тако се може говорити о западном и источном коришћењу, али чињеница је да у многим земљама и језицима оба система постоје паралелно. Исто тако су се и у есперанту оба система одомаћила. Заменхоф је чешће користио jes и ne према западном систему, али је исто тако често користио и источни систем.
Западни систем
У западном систему jes представља позитивну реченичну фрази, а ne представља негативан одговор. Негативна реч у одговору је израз са негирајућом речи (ne или NENI-реч) у главном делу реченице. У западном систему значење негирајуће речи је независно од облика питања. Ако је питање одречно, одговара се истом речју, која је коришћена у питању, ако би питање било без одричне речи. Важан је само облик те фразе у одговору, који одговарајућа реч представља:
-
Ĉu vi volas kafon?
- Да ли хоћете кафу?(позитивно питање)
- — Jes! (= Mi volas kafon.) - — Да! (= Ја хоћу кафу.)
- — Ne! (= Mi ne volas kafon.) - — Не! (= Ја нећу кафу.)
-
Ĉu vi ne volas kafon?
- Зар ви нећете кафу?(негативно питање)
- — Jes! (= Mi volas kafon.) - — Да! (= Ја хоћу кафу.)
- — Ne! (= Mi ne volas kafon.) - — Не! (= Ја нећу кафу.)
-
Ĉu vi nenion deziras?
- Зар ви не желите ништа?
- — Jes! (= Mi ja deziras ion.) - — Да! (= Ја не желим баш ништа.)
- — Ne! (= Mi deziras nenion.) - — Не! (= Ја не желим ниђшта.)
Да би се одговорило (према западном систему) потврдно на одречно питање, мора се исто тако употребити реторички одговор Jes ja! = Jes, Такво ja је! (или слично): Да ли ви нећете да пијете хладну кафу? — Jes ja! (= Jes, ја хоћу да је пијем.) Неки употребљавају ипак уместо jes ja.
Источни системи
У источном систему jes саглашава се са оним што питање садржи, и ne се не саглашава у потпуности са упитном фразом. У том систему jes и ne мењају улоге у одричним питањима:
-
Ĉu vi volas kafon?
- Да ли хоћете кафу?(позитивно питање)
- — Jes! (= Mi volas kafon.) - — Да! (= Ја хоћу кафу.)
- — Ne! (= Mi ne volas kafon.) - — Не! (= Ја нећу кафу.)
-
Ĉu vi ne volas kafon?
- Зар ви нећете кафу?(негативно питање)
- — Jes! (= Mi ne volas kafon.) - — Да! (= Ја нећу кафу.)
- — Ne! (= Mi ja volas kafon.) - — Не! (= Ја баш нећу кафу..)
-
Ĉu vi nenion deziras?
- Зар ви не желите ништа?
- — Jes, mi nenion deziras. - Да, ја не желим ништа.
- — Ne, mi ja deziras ion. - Не, желим нешто.
Две логике
Оба начина одговора на одрично питање, сасвим су логична, али на различите начине. Било би добро, да постоји само један систем у есперанту. У принципу се може препоручити западни систем, јер је до сада чешће коришћен, и јасно је чешћи код Заменхофа. Али процењујемо, да није могуће постићи потпуно јединствену употребу једног система. Оба начина су се одомаћила у језику. Они су се тако сачували и у одговарању на одрична питања. Ми препоручујемо да одаберете јасну реченицу као одговор да не бисте рескирали забуну.