27 Poredak riječi / Gramatika

U esperantu je glavno pravilo o poretku riječi razumljivost. Riječi treba staviti u takav poredak u kojem će smisao biti jasan. Različiti završetci, posebno N, omogućavaju veliku slobodu, ali ta sloboda nije apsolutna.

Mnoge riječce koje imaju ulogu priloga obično radi jasnoće stoje neposredno ispred onoga na što se odnose, npr. ankaŭ, eĉ, tre, nur. Također i riječ ne treba stajati ispred onoga što negira.

Prijedlog treba uvijek biti ispred onoga čiju ulogu pokazuje.

Veznik treba uvijek stajati ispred onoga što vezuje s nečim.

Ajn treba uvijek stajati odmah iza tablične riječi na koju se odnosi.

Poredak rečeničnih dijelova

Osnovni poredak dijelova rečenice slijedi ovaj model:

subjekt — predikat — objekt — drugi dijelovi rečenice

Ili — sidas — sur la sofo.
Subjekt — predikat — priloška oznaka mjesta.
La hundo — ĉasas — katon.
Subjekt — predikat — objekt.
Karlo — manĝas — rizon — per manĝbastonetoj.
Subjekt — predikat — objekt — priloška oznaka sredstva.
La virino — estas — arkitekto.
Subjekt — predikat — predikativ subjekta.
Ĉiuj — opinias — lin — stranga.
Subjekt — predikat — objekt — predikativ objekta.

Kada se koristi drugačiji poredak riječi, ne mijenja se osnovno značenje, ali se naglašavaju razni dijelovi. Kod predikativa se ipak ne može uvijek posve slobodno mijenjati poredak riječi, jer predikativ najčešće nema indikator uloge. Postoji razlika između leono estas besto (to je istina) i besto estas leono (nije istina, jer postoje i druge životinje). U rečenici poput lernanto fariĝis instruisto poredak je jako važan, jer rečenica instruisto fariĝis lernanto znači nešto posve drugo. U najvećem broju stvarnih rečenica s predikativom, zbog konteksta neće moći doći do zabune čak ni kada se koristi neuobičajeni red riječi. Ali rečenica poput instruisto lernanto fariĝas je jedva razumljiva, pa ju stoga rreba izbjegavati.

Stavljanje ispred

Dio rečenice koji obično nije na početku rečenice može se naglasiti tako da ga stavimo upravo na taj početni položaj:

Terure gajaj ŝajnis al ili iliaj propraj ŝercoj. - Strašno veseli su im se činili njihovi vlastiti vicevi.

Normalan red riječi bio bi: Iliaj propraj ŝercoj ŝajnis al ili terure gajaj.
La sonorilon mi volas kaj devas trovi! - Zvono hoću i moram naći!

Uobičajeno: Mi volas kaj devas trovi la sonorilon.

Rečenični dio čija je glavna riječ tablična KI-riječ, obično se nalazi na početku svoje glavne ili zavisne rečenice. Taj položaj kod KI-riječi ne znači posebno naglašavanje. Ispred KI-riječi može se ipak nalaziti prijedlog koji pokazuje rečeničnu ulogu:

Kion vi volas? - Što želite?
Mi volas tion, kion vi volas. - Želim ono što ti želiš.
De kio tio ĉi venas, mia filino? - Odakle ovo dolazi, kćeri moja?
Mi ankaŭ ne scias, per kio oni povas klarigi tiun fakton. - Ni ja ne znam čime se može objasniti ta činjenica.
Ŝi ne sciis, en kiu flanko oni devas serĉi butiketon kun manĝeblaĵoj. - Ona nije znala na koju stranu treba tražiti kiosk s nečim za pojesti.

U principu se riječi koje su u vezi s KI-riječi mogu načaziti ispred nje, ali se općenito nastoji da ispred KI-riječi ne bude ništa što nije prijedlog:

Tuj kiam la suno leviĝis, la cignoj kun Elizo forflugis de la insuleto. - Čim se sunce diglo, labudovi su s Elizom odletjeli s otočića.
Sume kiom mi ŝuldas? - Ukupno koliko dugujem?

Riječ sume može se staviti i na druo mjesto u rečenici.
Kune kun kiu vi venis? - S kim ste zajedno vi došli?

Uobičajeno je ispustiti kune.

Veznici kaj, aŭ i sed mogu se bez problema pojaviti ispred KI-riječi, jer takve riječi zapravo ne pripadaju rečenici koja slijedi, već ju samo povezuju s prethodnom: Dum la trarigardado mi trovis diversajn esprimojn, kiuj siatempe ŝajnis al mi bonaj, sed kiuj nun al mi ne plaĉas kaj kiujn mi volonte ŝanĝus.

Katkad se rečenični dio, koji zapravo pripada zavisnoj rečenici, može staviti na početak cijele rečenice. To stavlja jaki naglasak na taj dio, zbog neuobičajenog poretka:

Tiun laboron mi diris, ke mi faros. = Mi diris, ke mi faros tiun laboron. - Taj posao sam rekao da ću obaviti. = Rekao sam da ću obaviti taj posao.

Rečenični dio tiun laboron je objekt od faros, i gramatički pripada ke-rečenici. Radi naglašavanja, ipak se nalazi na početku cijele rečenice.
En salono Zamenhof mi pensas, ke okazas nun la solena inaŭguro. = Mi pensas, ke okazas nun en salono Zamenhof la solena inaŭguro. - U salonu Zamenhof, mislim, se sada odvija svečano otvaranje. = Mislim da se sada u salonu Zamenhof odvija svečano otvaranje.

Adjekt mjesta ne govori gdje se odvija mišljenje, jer zapravo pripada zavisnoj rečenici.

Često može nastati zabuna, kojem dijelu rečenice zapravo pripadaju riječi koje su stavljene naprijed. Može se činiti da pripadaju glagolu glavne rečenice, jer su mu bliži. Ako rečenični dio kojeg želimo naglasiti ima ulogu subjekta zavisne rečenice, nikako ga se ne smije premjestiti, jer subjekt treba biti uz predikat na koji se odnosi. Zato se uopće ne može reći: Tiu laboro mi pensas, ke estas malfacila. Treba reći: Mi pensas, ke tiu laboro estas malfacila.

Ponekad, ako to smisao dopušta, moguće je naglasiti dio zavisne rečenice korištenjem predmetnutog pri-adjekta. Taj rečenični dio koji se želi naglasiti ostaje na svom mjestu u zavisnoj rečenici u obliku zamjenice ili tablične riječi, a na početak cijele rečenice dolazi u obliku pri-adjekta. Naglašena stvar javlja se dakle dvaput, jednom kao pri-adjekt u glavnoj rečenici, i jednom kao zamjenica na svom stvarnom mjestu u zavisnoj rečenici:

Pri tiu laboro mi diris, ke mi faros ĝin. = Mi diris, ke mi faros tiun laboron. - O tom sam poslu rekao da ću ga ja obaviti. = Rekao sam da ću ja obaviti taj posao.
Pri tiu laboro mi pensas, ke ĝi estas malfacila. - O tom poslu mislim da je težak.
Pri talento mi neniam aŭdis, ke vi ian havas. = Mi neniam aŭdis, ke vi havas ian talenton. - Nikada nisam čuo da imaš nekakav talent.

Ponekad kada treba staviti KI-riječ na početak rečenice, ali KI-riječ po smislu pripada zavisnoj rečenici, rezultat može biti vrlo teško razumljiv. Srećom, takvi se problemi u praksi javljaju vrlo rijetko:

Vi konsilas, ke ni respondu ion al ĉi tiu popolo. → Kion vi konsilas, ke ni respondu al ĉi tiu popolo? - Savjetujete da odgovorimo nešto ovom narodu. → Što savjetujete da odgovorimo ovom narodu?

Kion je objekt predikata respondu, iako se nalazi bliže glagolu konsilas. Rečenica ipak zvuči dovoljno prirodno, jer bi se kion mogao odnositi i na glagol glavne rečenice, konsilas.
Petro diris, ke lia amiko nomiĝas Karlo. → Kiel Petro diris, ke lia amiko nomiĝas? - Petar je rekao da se njegov prijatelj zove Karlo. → Kako je Petar rekao da se njegov prijatelj zove?

Postoji opasnost da se pomisli da se kiel odnosi na diris, što bi rečenici dalo vrlo čudno značenje. Razumljivija alternativa je: Kiel laŭ Petro nomiĝas lia amiko?
Vi volas, ke mi vendu ion al vi. → Kion vi volas, ke mi vendu al vi? - Želite da vam nešto prodam. → Što želite da vam prodam?

Jednostavnije (ali ne sasvim istog značenja) je pitanje: Što da vam prodam?

Ovakve rečenice treba posve izbjegavati ako je zavisna rečenica upitna, jer takva konstrukcija postaje previše složena: Ŝi demandis, ĉu mi ŝatas muzikon. → Kion ŝi demandis, ĉu mi ŝatas? Treba reći Kion ŝi demandis? iako je to manje precizno, ili koristiti pri-izraz, kako je pokazano niže.

Isti problem postoji s odnosnim (ne upitnim) KI- riječima. I takve KI- riječi stavljaju se na početak zavisne rečenice. Ako pak KI- riječ pripada zavisnom dijelu zavisne rečenice, može doći do zabune:

Vi asertis, ke vi vidis homon. → La homo, kiun vi asertis, ke vi vidis, estas jam delonge mortinta. - Tvrdio si da si vidio čovjeka. → Čovjek kojeg si tvrdio da si vidio već je odavno mrtav.

Rečenica koju treba izbjegavati, jer izgleda da je kiun objekt od asertis, iako je zapravo objekt od vidis. (Ovdje je moguće reći La homo, kiun vi asertis esti vidinta...)

Često se može izvrnuti rečenica stavljanjem pri-adjekta na početak. Ostavlja se KI-riječ na njegovo mjesto u obliku zamjenice, i koristi pri-adjekt kao upitni izraz ili subjunkcija:

Ŝi demandis, ĉu mi ŝatas muzikon. → Pri kio ŝi demandis, ĉu mi ŝatas ĝin? - Pitala me da li mi se sviđa muzika. → Što me pitala, da li mi se sviđa?
Vi asertis, ke vi vidis homon. → La homo, pri kiu vi asertis, ke vi vidis lin, estas jam delonge mortinta. - Tvrdili ste da ste vidjeli čovjeka. → Čovjek, za kojeg ste tvrdili da ste ga vidjeli, je već odavno mrtav.

Kada je KI-izraz u ulozi subjekta, ne može ga se premjestiti iz zavisne rečenice. Subjekt glagola mora se nalaziti u odgovarajućoj (pod)rečenici: Karlo diris, ke lia frato edziĝis. → Kiu Karlo diris, ke edziĝis? Izgleda kao da diris ima dva subjekta, dok edziĝis naizgled nema nijedan. Ovaj problem se rješava pomoću pri: Pri kiu Karlo diris, ke li edziĝis?